Poreski tretman hartija od vrednosti uređen je:

 

1. Zakonom o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/04...61/05),

2. Zakonom o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/01...135/04),

3. Zakonom o porezu na dobit preduzeća ("Sl. glasnik RS", br. 25/01...84/04),

4. Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/01...135/04).

1) Porez na dodatu vrednost ne plaća se u prometu novca i kapitala, kod :

- poslovanja i posredovanja u poslovanju akcijama, udelima u društvima i udruženjima, obveznicama i drugim hartijama od vrednosti, osim poslovanja koje se odnosi na čuvanje i upravljanje hartijama od vrednosti (član 25. stav 1.tačka 2) Zakona);

 

- poslovanja i posredovanja u poslovanju novčanim potraživanjima, čekovima, menicama i drugim sličnim hartijama od vrednosti, osim naplate potraživanja za druga lica (član 25. stav 1. tačka 6) Zakona);

 

- udela, hartija od vrednosti, poštanskih vrednosnica, taksenih i drugih važećih vrednosnica po njihovoj utisnutoj vrednosti u Republici (član 25. stav 2. tačka 5) Zakona), pri čemu obveznik koji vrši napred navedeni promet nema pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu (radi se o poreskom oslobođenju za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog poreza).

 

2) Zakonom o porezima na imovinu oporezuje se prenos prava na hartijama od vrednosti:

- bez naknade - porezom na nasleđe i poklon (član 14. stav 3. Zakona),

- uz naknadu – porezom na prenos apsolutnih prava (član 23. tačka 3.Zakona)

Porez na nasleđe i poklon:

plaća se po stopi (član 19. Zakona) koja, za naslednike odnosno poklonoprimce koji se u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja iznosi:

- na poresku osnovicu do 300.000 dinara ....3%,

- na poresku osnovicu preko 300.000 dinara .....9.000 dinara + 5% na iznos preko 300.000 dinara; za obveznike koji su u trećem i daljem naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja stopa poreza je 5%.

Osnovica poreza je (član 16. Zakona):

- na nasleđe – tržišna vrednost HoV umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik dužan da isplati ili na drugi način izmiri iz nasleđene imovine, na dan nastanka poreske obaveze;

- na poklon - tržišna vrednost HoV, na dan nastanka poreske obaveze koju utvrđuje nadležni poreski organ.

Obveznik poreza (član 15. Zakona) je naslednik, odnosno poklonoprimac (rezident Republike za HoV na teritoriji Srbije i Crne Gore ili u inostranstvu, a nerezident za HoV na teritoriji Republike Srbije). Poreska oslobođenja (čl. 20. i 21. Zakona):

- kada je pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja manja od 9.000 dinara;

- kada ih nasleđuje odnosno na poklon prima naslednik prvog naslednog reda, bračni drug i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i bračni drug poklonodavca;

- fond i fondacija, na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani;

- Republika Srbija kao naslednik, odnosno poklonoprimac;

- na prenos akcija bez naknade u postupku privatizacije, u skladu sa propisima kojima je uređena privatizacija , sa subjekta privatizacije na sticaoca akcija;

- na prenos obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije, odnosno devizne štednje građana;

- na prenos dužničkih hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom,čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno Narodna banka Srbije.

Prihodi od poreza po ovom osnovu su prihodi lokalne samouprave .

Porez na prenos apsolutnih prava:

Plaća se po stopi (član 30. tačka 1. Zakona) od 0,3%.

Osnovica poreza je (član 27. Zakona) je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne vrednosti. Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne, ima pravo da u roku od 20 dana od dana prijema poreske prijave, odnosno od dana saznanja nadležnog poreskog organa za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti. Ako poreski organ u roku od 20 dana ne utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti, poresku osnovicu čini ugovorena cena.

Obveznik poreza (član 25. stav 1. Zakona) je prodavac, odnosno prenosilac prava (rezident Republike za HoV na teritoriji Srbije i Crne Gore ili u inostranstvu, a nerezident za HoV na teritoriji Republike Srbije).

Poreska oslobođenja (čl. 20. i 21. Zakona):

- kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda, u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija;

- kod ulaganja apsolutnih prava u kapital akcionarskog društva, odnosno društva sa ograničenom odgovornošću;

- kad se prenosi apsolutno pravo na hartijama od vrednosti po odredbama zakona kojim se uređuje svojinska transformacija, odnosno privatizacija, sa emitenta na sticaoca akcija;

- na prenos državnih obveznica drugih zemalja koji vrši Narodna banka Srbije, u funkciji upravljanja deviznim rezervama za potrebe države;

- na prenos obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije,odnosno devizne štednje građana;

- na prenos dužničkih hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom, čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno Narodna banka Srbije;

Prihodi od poreza po ovom osnovu su prihodi lokalne samouprave.

Utvrđivanje poreza: Porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava utvrđuju se rešenjem poreskog organa. Izuzetno, kada se prenos apsolutnog prava na hartijama od vrednosti vrši uz naknadu u novcu, u Centralnom registru, istovremeno sa saldiranjem novca od strane Centralnog registra, porez na prenos apsolutnih prava plaća se po odbitku od tržišne vrednosti prenetog apsolutnog prava, bez umanjenja za naknade koje obveznik plaća u postupku sprovođenja prenosa prava pred Centralnim registrom, kao poreske osnovice. Centralni registar, za prenos hartija od vrednosti na koji se plaća porez na prenos apsolutnih prava, za svakog obveznika poreza na prenos apsolutnih prava, u ime i za račun obveznika, obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani račun javnih prihoda porez, u momentu obračuna naknade učesnicima koji su na finansijskom tržištu vršili usluge poreskog obveznika.

3) Zakonom o porezu na dobit preduzeća uređeno je oporezivanje hartija od vrednosti prilikom:

- njihove prodaje, odnosno drugog prenosa uz naknadu (prenos prava na hartijama od vrednosti);

- korišćenja prava iz hartija od vrednosti (dividende i kamate).

Oporezivanje hartija od vrednosti prilikom njihove prodaje uređeno je u čl. 27. do 29. ovog zakona (odeljak: kapitalni dobici i gubici), kojima se uređuje način utvrđivanja kapitalnog dobitka prilikom prodaje, odnosno drugog prenosa uz naknadu hartija od vrednosti (i druge imovine iz člana 27. Zakona). Prema članu 27. Zakona, u delu koji se odnosi na hartije od vrednosti, kapitalnim dobitkom smatra se prihod ostvaren prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu akcija i ostalih hartija od vrednosti, osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj i devizne štednje građana, državnih zapisa Republike i zapisa Narodne banke Srbije.

Kapitalni dobitak se utvrđuje kao razlika između prodajne cene hartije od vrednosti i njene nabavne cene.

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, prodajnom cenom hartija od vrednosti smatra se ugovorena cena, dnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni poreski organ ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne. Kao ugovorena, odnosno tržišna cena uzima se cena bez poreza na prenos apsolutnih prava.

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, nabavnom cenom hartija od vrednosti koje su kotirane na berzi smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, najniža zabeležena kotizacija u periodu od godinu dana koji prethodi njihovoj prodaji.

Kod hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi (što znači koje nisu kotirane na berzi u vreme sticanja, jer nabavna cena je cena u vreme sticanja), nabavnom cenom se smatra cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, njena nominalna vrednost.

Kapitalni dobici ne oporezuju se posebno kao takvi, već se, u skladu sa ovim zakonom, uključuju u oporezivu dobit prilikom izrade periodičnog ili godišnjeg poreskog bilansa (Obrazac PB 1), na koju se plaća porez po stopi od 10%. Ukoliko nerezidentni obveznik ostvari prihod po osnovu kapitalnih dobitaka, prodajom hartija od vrednosti rezidentnom pravnom licu na teritoriji Republike, obračunava se i plaća porez po odbitku. Poreska stopa iznosi 20%, osim ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. Poreski obveznik je nerezidentni obveznik, a poreski platac rezidentni obveznik - isplatilac prihoda.

Porez po odbitku na isti način obračunava se i plaća i u slučaju kada nerezidentni obveznik ostvari prihode po osnovu prava iz hartija od vrednosti (po osnovu dividendi, kao prava iz akcija, i kamata, kao prava iz obveznica ili drugih hartija od vrednosti). Porez po odbitku ne obračunava se i ne plaća ako se prihod po osnovu kapitalnog dobitka, dividendi ili kamata isplaćuje stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog obveznika koja se nalazi u Republici.Visina kapitalnog dobitka nerezidentnog obveznika utvrđuje se u skladu sa čl. 27. do 29. ovog zakona, na isti način kao i kada ga ostvaruje rezidentni obveznik.

Osnovicu za oporezivanje dividendi čini bruto iznos raspodeljenih dividendi, odnosno bruto iznos kamate za isplatu.

Porez po odbitku ne obračunava se i ne plaća kada rezidentni obveznik isplaćuje dividendu drugom rezidentnom obvezniku. Prihod koji rezidentni obveznik (primalac dividendi) ostvari po osnovu dividendi od drugog rezidentnog obveznika ne ulazi u poresku osnovicu, odnosno ne oporezuje se porezom na dobit (član 25. Zakona). U slučaju kada matično preduzeće prima dividende od njegove nerezidentne filijale (međukompanijske isplate dividendi), omogućava se otklanjanje dvostrukog oporezivanja, putem prava na poreski kredit primaocu dividende – matičnom preduzeću rezidentu Republike.

Poreski kredit otklanja dvostruko oporezivanje tako što matično preduzeće - rezident Republike umanjuje obračunati porez na dobit za iznos poreza na dobit i poreza po odbitku na dividende, koje je njegova nerezidentna filijala platila u drugoj republici ili državi na dobit iz koje su isplaćene dividende. Poreski kredit može se koristiti za umanjenje obračunatog poreza najviše do iznosa poreza koji bi po odredbama ovog zakona bio obračunat na dobit, odnosno dividendu.

4) Zakonom o porezu na dohodak građana uređeno je oporezivanje hartija od vrednosti prilikom:

- prenosa prava na hartijama od vrednosti - porezom na kapitalni dobitak;

- korišćenja prava iz hartija od vrednosti - porezom na prihod fizičkog lica od kapitala.

Porez na kapitalni dobitak fizičkog lica utvrđuje se i plaća u skladu sa odredbama čl. 72. do 77. Zakona o porezu na dohodak građana - ("Službeni glasnik RS", broj 24/0, 80/02 i 135/04).

Porezom na kapitalni dobitak oporezuje se prihod koji fizičko lice - obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu udela u imovini pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti, osim dužničkih hartija od vrednosti (koje se inače oporezuju kao prihod od kapitala). Poresko oslobođenje - kapitalni dobitak se ne utvrđuje i ne oporezuje kod prenosa hartija od vrednosti ako su stečene nasleđem, ako se prenos vrši između bračnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji i ako se prenos vrši između razvedenih bračnih drugova, a u neposrednoj je vezi je sa razvodom braka. Takođe, kapitalni dobitak se ne utvrđuje i ne oporezuje na prihod ostvaren po osnovu prenosa dužničkih hartija od vrednosti, u smislu propisa kojim je uređeno tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka. Ako je obveznik hartiju od vrednosti držao u svom portfelju pre 24. januara 1994. godine, ne ostvaruje kapitalni dobitak njenom prodajom. Obveznik poreza je fizičko lice koje ostvari kapitalni dobitak. Osnovica poreza je kapitalni dobitak koji čini razlika između prodajne cene hartije od vrednosti i njene nabavne cene, utvrđena i usklađena u skladu sa ovim zakonom.

Kad je razlika između prodajne cene i usklađene nabavne cene negativna, postoji kapitalni gubitak.

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, prodajnom cenom hartija od vrednosti smatra se ugovorena cena, odnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni preski organ ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne. Kao ugovorena, odnosno tržišna cena uzima se cena bez poreza na prenos apsolutnih prava. Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, nabavnom cenom hartija od vrednosti koje su kotirane na berzi smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, najniža zabeležena cena po kojoj se trgovalo u periodu od godinu dana koji prethodi njihovoj prodaji. Kod hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi (što znači koje nisu kotirane na berzi u vreme sticanja, jer nabavna cena je cena u vreme sticanja), nabavnom cenom se smatra cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, njena nominalna vrednost. Kod utvrđivanja poreza na kapitalni dobitak, nabavna cena hartija od vrednosti uvećava se indeksom rasta cena na malo od dana sticanja do dana prodaje, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Kapitalni gubitak ostvarenom prodajom jednog prava, udela ili hartije od vrednosti, može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim prodajom drugog prava, udela ili hartija u vrednosti u istoj godini. Ako se i posle prebijanja u istoj godini iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje u narednih pet godina na račun budućih kapitalnih dobitaka. Porez na kapitalni dobitak plaća se po stopi od 20%. Obveznik koji ostvari kapitalni dobitak prodajom hartija od vrednosti dužan je da podnese poresku prijavu (na obrascu PPDG-3) poreskom organu opštine na čijoj teritoriji ima prebivalište, najkasnije u roku od 15 dana od ostvarivanja, odnosno početka ostvarivanja prihoda po tom osnovu (čl. 95. i 98. Zakona). Porez na kapitalni dobitak utvrđuje rešenjem nadležni poreski organ, na osnovu podataka iz poreske prijave, odnosno podataka kojima raspolaže poreski organ, a plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđivanju poreza (čl. 115. i 118. Zakona). Napominjemo da prihodi ostvareni po osnovu kapitalnih dobitaka fizičkih lica nisu predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana, saglasno odredbi člana 87. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana.

Porezom na prihod od kapitala oporezuje se dohodak fizičkih lica, između ostalog, po osnovu prihoda od kapitala, i to:

- kamate po osnovu zajma, štednih i drugih depozita (oročenih ili po viđenju) i po osnovu dužničkih i sličnih hartija od vrednosti;

- dividende i udela u dobiti;

- primanja zaposlenih i članova uprave privrednog društva po osnovu učešća u dobiti - u novcu ili putem dodele ili opcijske kupovine sopstvenih akcija. Kamatom se smatra i deo prihoda ostvaren kod otuđenja ili otkupa diskontne dužničke hartije od vrednosti koji predstavlja razliku između nabavne i prodajne cene, odnosno između nabavne i otkupne cene diskontne dužničke hartije od vrednosti. Diskontnom dužničkom hartijom od vrednosti smatra se i bezkuponska hartija od vrednosti. Kod kuponske dužničke hartije od vrednosti kamatom se ne smatra onaj deo razlike u ceni koji predstavlja kapitalni dobitak. Od oporezivanja porezom na prihod od kapitala (od 1.1.2003. godine) izuzima se dividenda u iznosu plaćene godišnje rate prodajne cene za kupovinu društvenog i državnog kapitala, odnosno imovine javnom aukcijom pre isplate dividende, a najviše do iznosa isplaćene dividende. Obveznik poreza je fizičko lice koje ostvari prihod od kapitala. Osnovica poreza za kamatu je isplaćena kamata kao i pozitivna razlika ostvarena otuđenjem ili otkupom dužničke hartije od vrednosti, za period od dana sticanja do dana otuđenja ili otkupa te hartije. Za prihod ostvaren po osnovu dividende i udela u dobiti kao i primanja zaposlenih i članova uprave privrednog društva po osnovu učešća u dobiti - u novcuili putem dodele ili opcijske kupovine sopstvenih akcija, osnovicu poreza čini prihod isplaćen (raspodeljen) obvezniku. Izuzetno, za dividendu i udele u dobiti, za rezidenta Republike osnovicu čini 50% od bruto prihoda isplaćenog (raspodeljenog) obvezniku po tom osnovu. Porez se plaća po stopi od 20%. Poresko oslobođenje propisano je za prihode od kapitala:

- na dinarska sredstva po osnovu štednje;

- po osnovu dužničkih hartija od vrednosti, u smislu propisa kojima je uređeno tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.Napominjemo da prihodi ostvareni po osnovu kapitala lica nisu predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana, saglasno odredbi člana 87. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana.

• Poreski tretman Hartija od vrednosti

• IKATERM - Odluka o uključivanju na vanberzansko tržište

  16/07/2008
  Beogradska berza a.d. BeogradNa osnovu člana 25. Pravila poslovanja Beogradske berze a.d. Beograd (u daljem tekstu: PravilaBerze), Direktor Beogradske berze a.d. Beograd (u daljem tekstu: Berza), dana 14.07.2008.godine donosiODLUKUo uključivanju na vanberzansko tržišteČlan 1.Na vanberzansko tržište Berze uključuju se akcije... [detaljnije]

• OBAVEŠTENJE AKCIONARIMA ŽITOMLIN A.D. BEOGRAD

  02/07/2008
  U skladu sa odredbama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava East Point Holdings Limited, Kipar (Ponuđač) je u postupku ponude za preuzimanje akcija otkupio ukupno 96.073 običnih akcija, odnosno 25,8285% običnih akcija sa pravom glasa izdavaoca Preduzeća prehrambene industrije ... [detaljnije]

• novi website

  07/11/2007
  Poštovani posetioci, u pripremi je nova verzija website-a naše brokerske kuće. Neki sadržaji još uvek nisu kompletirani, zbog čega vas najljubaznije molimo za malo razumevanja. Ukoliko na sajtu nedostaju informacije koje ste očekivali da ćete naći, budite slobodni... [detaljnije]